Светски дан срца, 29. септембар: „Ухвати ритам срца”

Светски дан срца је установљен 2000. године, са циљем да се људима широм света пошаље порука да су болести срца и крвних судова водећи узроци смрти, и да сваке године од њих умре 20,5 милиона људи. Процењује се да ће до 2030. године тај број порасти на 23 милиона.Кардиоваскуларне болести (КВБ) одговорне су за више смртних исхода него рак и хроничне респираторне болести заједно – једна од пет особа умреће прерано управо од последица ових болести. Ипак, охрабрује податак да се до 80% обољења срца и крвних судова може спречити уз благовремену и доступну здравствену негу, рани скрининг и подстицање здравих животних навика.

Светски дан срца, који се обележава сваке године 29. септембра, прилика је да заједнички подигнемо свест о значају здравља срца и превенцији кардиоваскуларних болести. Без обзира на то да ли смо појединци, чланови породица, наставници, здравствени радници или доносиоци одлука – сви имамо улогу у томе да здравље срца постане приоритет и доступно свима.

Ове године Светски дан срца обележава 25. годишњицу, под слоганом: „Ухвати ритам срца” и са снажном поруком доносиоцима одлука да је неопходан план акције како би се заштитило кардиоваскуларно здравље, првенствено због забрињавајућег пораста кардиоваскуларних болести међу младим одраслим особама услед стреса, неправилне исхране и седентарног начина живота.

Епидемиолошка ситуација у Србији

Од болести срца и крвних судова (МКБ-10: И00–И99) током 2024. године у Србији је умрла 46.841 особа (21.285 мушкараца и 25.556 жена). Са учешћем од 47,7% у свим узроцима смрти, болести срца и крвних судова водећи су узрок умирања у Србији. Жене су чешће (54,6%) у односу на мушкарце (45,4%) умирале од ове групе болести. Исхемијске болести срца и цереброваскуларне болести заједно су водећи узроци смртности у групи кардиоваскуларних обољења. Као најтежи облик исхемијских болести срца, акутни коронарни синдром (АКС) је водећи јавноздравствени проблем у развијеним земљама света, а последњих неколико деценија и у земљама у развоју. У акутни коронарни синдром (АКС) спадају акутни инфаркт миокарда, нестабилна ангина пекторис и изненадна срчана смрт.

Према подацима Популационог регистра АКС Србије, током 2024. године АКС је дијагностикован код 21.654 случаја (13.298 мушкараца и 8356 жена). Акутни инфаркт миокарда дијагностикован је код 15.693 (9816 мушкараца и 5877 жена), а нестабилна ангина пекторис код 5961 случаја (3483 мушкарца и 2478 жена). У узрасту оболелих од акутног инфаркта миокарда од 20 до 64 године, инфаркт је доживело више од 43,2% мушкараца и 23,3% жена. Стандардизована стопа оболевања од АКС на популацију Европе износила је 206,5 на 100.000 становника. Највише стопе оболевања од АКС регистроване су у региону јужне и источне Србије, односно у Нишавском округу.

Исте године је од АКС умрло 4588 особа (2669 мушкараца и 1929 жена). Од инфаркта миокарда је умрло 4450 особа (2597 мушкараца и 1853 жене), што је чинило 96,8% умрлих од АКС. Нестабилна ангина пекторис је код 148 особа (72 мушкарца и 76 жена) била узрок смрти и чинила је 3,2% умрлих од акутног коронарног синдрома. Свака пета умрла особа од акутног коронарног синдрома није доживела 64. годину живота. Стандардизована стопа смртности од АКС на популацију Европе износила је 39,1 на 100.000 становника.Највише стопе умирања од акутног коронарног синдрома забележене су у региону Шумадије и западне Србије, односно у Колубарском округу.

Најзначајнији фактори ризика за настанак кардиоваскуларних болести

Међу најзначајније факторе ризика, који су одговорни за настанак КВБ, убрајају се: повишен крвни притисак (коме се приписује 13% смртних случајева на глобалном нивоу), затим употреба дувана (9%), повишен ниво шећера у крви (6%), физичка неактивност (6%) и прекомерна телесна маса и гојазност (5%). Кардиоваскуларне болести се могу спречити, јер су проузроковане превентабилним факторима ризика. Оне се у великој мери могу превенирати и контролисати усвајањем здравих животних навика, као што су правилна исхрана, редовно бављење физичком активношћу и припадност категорији непушача.

Шта можете да учините да побољшате ваше здравље у 10 корака?

1. Не прескачите оброке! Једите пет пута дневно, умерено и разноврсно.
2. Бирајте шта једете. Уколико на радном месту имате кантину залажите се за правилну исхрану или понесите оброк од куће. Избегавајте да једете пецива и прерађену храну јер садржи више соли и засићених масноћа, а уносите што више свежег воћа и поврћа.
3. Избаците или ограничите унос алкохола.
4. Будите физички активни – пожељна је свакодневна получасовна шетња брзим ходом.
5. Уместо аутобусом или колима идите бициклом или пешке до посла. Ако то није могуће, изађите из аутобуса раније и прошетајте. Користите степенице уместо лифта. Паузе искористите за шетњу.
6. Реците НЕ пушењу – ризик за појаву срчаног удара биће преполовљен годину дана од престанка пушења.
7. Инсистирајте да ваше радно окружење буде средина без дуванског дима.
8. Одржавајте пожељну телесну тежину. Гојазност, поред тога што је болест сама по себи, носи повећан ризик настанка повишеног крвног притиска који је фактор број један за појаву можданог удара и одговоран је за појаву половине свих болести срца.
9. Упознајте се са својим ризиком – посетите вашег изабраног лекара који ће урадити потребна мерења (крвни притисак, телесна тежина и висина, обим струка) и лабораторијске анализе (масноће у крви). Знајући свој укупан ризик заједно са вашим лекаром можете да направите специфичан план за побољшање свог здравља
10. Потрудите се да смањите стрес на послу – доказано је да је стрес повезан са пушењем, неправилном исхраном, конзумирањем алкохола који су значајни фактори ризика за настанак болести срца и крвних судова. Искористите паузу – изађите на свеж ваздух, протегните се или вежбајте по пет минута током радног дана, идите степеницама уместо лифтом.

Не заборавите да само Ви можете да сачувате сопствено здравље. Превентивни прегледи у дому здравља су доступни сваком пацијенту. Обавите превентивне прегледе на време и посаветујте се са изабраним лекаром како да смањите ризик и унапредите своје здравље.Светски дан срца обележава се 29. септембра 2025. године, организацијом бројних активности чланова и партнера Светске федерације за срце: предавања, трибине, јавне манифестације, концерти, спортски догађаји…