022/215-22-55; domzdravlja-pecinci@mts.rs; Јове Негушевића 5-7, Пећинци
Рак представља један од водећих глобалних јавноздравствених изазова, са растућим оптерећењем и израженим регионалним неједнакостима у оболевању и умирању.
Март месец је посвећен борби против рака, када се јавност додатно информише о распрострањености малигних болести, важности превенције и улози организованог скрининга у раном откривању болести. Када се открије на време, рак је излечив у преко 90% случајева, лечење је краће и ефикасније, а квалитет живота оболелих и лечених особа знатно бољи. Свесност о важности редовних прегледа и правовремене дијагнозе може спасити многе животе, а заједничким напорима друштва и здравствених институција може се значајно смањити број оболелих и преминулих особа од рака у Србији.
Глобално оптерећење раком и водеће локализације у свету
У 2022. години у свету је регистровано око 20 милиона нових случајева рака и 9,7 милиона смртних исхода. Процене указују да током живота једна од пет особа оболи од рака, док један од девет мушкараца и једна од дванаест жена умру од неке малигне болести. Највеће оптерећење раком забележено је у Азији, док Европа, са мањим уделом у светској популацији, бележи несразмерно висок удео у оболевању и умирању. Ове разлике указују на значајну улогу доступности превенције, раног откривања и лечења.
Рак плућа, дојке и дебелог црева водеће су локализације и у оболевању и у умирању. Рак плућа представља водећи узрок смрти од рака код оба пола, док рак грлића материце и даље остаје значајан јавноздравствени проблем у појединим регионима света.
Повећано оптерећење раком је последица неколико фактора, од којих су најзначајнији укупан пораст становништва и продужено очекивано трајање живота, али и промена учесталости одређених фактора ризика рака повезаних са социјалним и економским развојем који утичу на функционисање здравственог система. Осим продуженог очекиваног трајања живота и даље ће бити присутни познати фактори ризика, пушење, алкохол и гојазност, али и висока учесталост фактора ризика из животне и радне средине.
Пројекције указују да ће до 2050. године број новооболелих од рака порасти за 77%, што додатно наглашава потребу за системским приступом превенцији, раном откривању и лечењу.
Превенција и рано откривање
Превенција малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ у контроли малигних болести, јер је на приближно две трећине фактора ризика који су одговорни за настанак рака могуће утицати, мењати их или их потпуно елиминисати. Чак 40% малигних болести може бити избегнуто једноставним мерама: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине, конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Рано откривање
Према смерницама Светске здравствене организације (СЗО) потребно је да се здравствене службе усмере ка побољшању шансе за преживљавање људи који живе са раком, кроз програме ране дијагностике и лечења малигних болести.
Рано откривање рака у великој мери смањује трошкове лечења ове болести, а само лечење чини делотворнијим и успешнијим.
Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом института и завода за јавно здравље спроводи промотивно-едукативне активности усмерене ка информисању становништва о препознавању раних симптома и знакова малигних болести и њиховом оснаживању да преузму одговорност за сопствено здравље и да се на време јаве лекару ради контроле здравља, ране дијагностике и правовременог лечења. Такође је важно оснажити читаву заједницу како би се смањиле неједнакости у приступу превентивним услугама, дијагностици, лечењу и нези оболелих од рака.
Више информација на:
https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriuRepubliciSrbiji2024.pdf
https://www.iarc.who.int/cancer-topics
https://www.who.int/news/item/03-02-2026-four-in-ten-cancer-cases-could-be-prevented-globally
Епидемиолошке карактеристике малигних болести у Републици Србији
